Štednja kroz investiranje

Investicioni fondovi

Šta sve treba da znate o investicionim fondovima

Potreba za štednjom

Definicija štednje je veoma interesantna,  predstavlja ograničavanje potrošnje novca od beskorisnog trošenja. Drugim rečima, ako novac ne trošimo na nepotrebne stvari, imaćemo ga onda kada nam zaista bude potreban. Štednja predstavlja najjednostavniji način da novac uvek imamo. Odvajanjem  10% -20% vaših primanja, i njegovim preusmeravanjem na štednju, garantovano nećete bitno  osetiti promenu u stilu vašeg života. Međutim, vremenom će se novac koji odvajate u štednju akumulirati i počeće da predstavlja važan segment vaše  sigurnosti.

Test kojim utvrđujemo našu ekonomsku stabilnost je veoma jednostavan. Ako bismo, kojim slučajem, u ovom momentu prestali da dobijamo platu ili bilo koji drugi vid finansijskih primanja, da li bismo bili u stanju,  bar narednih 6 meseci  da izmirujemo  obaveze?

Biti odrasla osoba nije isto što i biti finansijski odrasla osoba. Finasijski odrasla osoba troši odgovorno i ne dolazi u situaciju  da se prezaduži ili da nije u stanju da podmiruje osnovne obaveze. Finansijski odrasle osobe se ne rađaju kao takve – odgovoran odnos prema novcu je stvar lične odluke pojedinca i stiče se godinama. Svojim ličnim primerom odnosa prema novcu,  istovremeno učite i svoju decu kako se to radi, a to je jedna od važnijih stvari koje bi trebali da nauče.

Da li novac štedite za privatnu penziju, školovanje deteta ili nešto drugo,  potpuno je svejedno.

Životno osiguranje, dečje polise osiguranja, penzioni fondovi, investicioni fondovi, unit linked polise koje smo objasnili u našim tekstovima,  predstavljaju neke od načina da to i učinite.

Modeli štednje i njihove karakteristike

Zašto je dobro štedeti kroz investicione fondove?

Klasični oblik štednje putem računa u banci svima nam je poznat. Nakon poljuljanog poverenja u bankovni sistem naše zemlje,  izazvan devedesetih godina prošlog veka, a nakon određenih garancija od strane države na štedne uloge do 50.000 evra, to poverenje se polako vraća.

Podatak da procenat  inflacije u zemljama evropske unije  iznosi 2%,  dok je kamata na štedne uloge u bankama mnogo manja, govori nam  da samo čuvanje novca na računu, dok cene drugih troškova rastu, dugoročno može dovesti do određenog gubitka njegove realne vrednosti. Ovaj podatak tera  nas na razmišljanje o drugim oblicima štednje.

Ulaganje novca u investicione fondove predstavlja moderniji način štednje. Novac fonda  ulaže se u akcije, obveznice, blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti. 

Dobit  kod investicionih fondova je  očekivana  i zasnovana je na statistici prethodnog  poslovanja fonda. Dobit je očekivana, jer niko sa sigurnošću ne može dati tačnu procenu onoga šta će se dešavati na berzi. Iz tog razloga nude se tri opcije dobiti:  

  • pesimistična procena dobiti iznosi 4% godišnje,
  • realna procena iznosi 7% godišnje,
  • optimistična procena iznosi  10 % na godišnjem nivou.

U periodu od 10 godina ,verovatnoća da se ovi prihodi ostvare je oko 98%, i proporcionalno raste kod ulaganja dužeg od 10 godina.

Šta su to investiocioni fondovi?

 Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva. Kao što smo već rekli, prikupljena novčana sredstva fonda ulažu se u različite vrste imovine (akcije, obveznice, blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti), u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu, radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja. 

Postoje otvoreni fondovi (oni nas interesuju i o njima govorimo),  zatvoreni fondovi (akcionarska društva)  i privatni fondovi (organizovani kao društa sa ograničenom odgovornošću).

Otvoreni  investicioni fondovi nemaju status pravnog lica, iz tog razloga finansijski deo poslovanja na berzi u njihovo ime vrši kastodi banka. Pojam KASTODI  označava nadzor, brigu, čuvanje, staranje. Kastodi banke su nama poznate  banke  koje već posluju u našoj zemlji , a kojima je komisija od hartija od vrednosti dala dozvolu da mogu da se bave poslovima trgovanja na berzi u ime fonda.

  • Potpisivanjem pristupnice, a nakon prve uplate, vi postajete član fonda;
  • Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu;
  • Imovina članova fonda odvojena je od imovine društva za upravljanje tim fondom;
  • Imovina investicionog fonda ne može biti predmet stečaja, zaloga, garancije za zajam i slično.

Rizik ulaganja u investicione fondove

Iako se radi o institucijama zasnovanim na najuređenijim finansijskim zakonima, koje se svakodnevno kontrolišu od strane komisije za hartije od vrednosti, investicioni fondovi  kod ljudi često izazivaju negativne reakcije .

To je razumljivo, jer  živimo u svetu punom neizvesnosti – novinski članci predviđaju pad berzi sličan padu koji su prouzrokovali hipotekarni krediti, trgovinski ratovi između bogatih zemalja – jednostavno, imamo loša iskustva… 

Ovom nepoverenju, ma koliko razumljivom i opravdanom, ipak je uzrok nedovoljno poznavanje berzanskog poslovanja. Prednost investicionih fondova je upravo taj što ne morate biti berzanski stručnjak da biste poslovali na berzi, jer to u vaše ime rade stručnjaci investicionog fonda. Njihov posao je da sagledaju sve moguće rizike (valutni rizik, kreditni rizik, rizik promene poreskih propisa, rizik likvidnosti, rizik ulaganja u neku zemlju…) i diverzifikacijom svedu ih na minimum. 

Istorija svedoči o brojnim slomovima svetskih  ekonomija. Ipak  berze su preživljavale ratove, krize, krahove. Kompanije kao što su Coca-Cola, BMW, Boing, Bayer i dalje su na vrhu i odlično posluju. Vi, kao član fonda, ulažete upravo u te i njima  slične kompanije – kompanije čije su ocene  kreditnog  rizika visoke (A, AA, AAA).

 

PRIMER

Da smo, kojim slučajem,  1964. uložili 1.000 dolara u akcije  firme Berkšir Hatvej, danas bi te akcije vredele 11 miliona dolara.

Da li je u tih 55 godina bilo određenih rizika poslovanja? Koliko bi vredele da smo ih ostavili u banci ili slamarici?

 

Na šta treba obratiti pažnju?

 

Po principu  kad ste već  sve  iscrpili  vi pročitajte uputstvo,  fondovi imaju nešto veoma slično uptstvu. Taj važan dokument zove se  PROSPEKT fonda i dostupan je na svim stranicama na kojima se fond reklamira.

Prospekt je propisana obaveza fonda,  u njemu je sadržano  bukvalno sve što je potrebno da znate o fondu – od A do Š. Svakako pogledajte prospekt fonda pre nego što se odlučite kojem fondu da date poverenje. 

Za one koji nemaju strpljenja da čitaju, fondovi su napravili i skraćene verzije prospekta. 

Naša preporuka je da obratite pažnju na sledeće: istorijat,  podatak  o kakvom fondu se radi, da li se radi o balansiranom fondu ili fondu rasta imovine. Razlika je očigledna u samom imenu fonda. Balansirani fond ulaže u akcije i obveznice u srazmernom obimu, dok fond rasta imovine više ulaže u akcije. 

Takođe treba obratiti pažnju na sledeće činjenice:

  • vrednost nadoknade za kupovinu investicionih jedinica, 
  • visina nadoknade za upravljanje fondom,
  • kolika je nadoknada ako odlučimo da otkupimo naše investicione jedinice, 
  • kastodi banka,
  • portfolio menadzer.

Uzmite dva tri prospekta i uporedite ih na osnovu ovih pitanja. Sama trenutna vrednost investicionih jedinica pojedinog fonda nije od primarnog značaja za donošenje odluke o izboru fonda.

 

Kako to funkcioniše?

Doneli smo odluku. Obavili smo razgovor sa predstavnikom otvorenog investicionog fonda za koji smo se odlučili. Želimo da izdvajamo 500 evra godišnje u periodu od 10 godina. Iako je sve iskazano u evrima, uplate na račun fonda, kao i isplate, vrše se u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS.

Naša dinarska uplata se istovremeno pretvara u određeni broj investicionih jedinica, u zavisnosti od njihove trenutne vrednosti. Na taj način dinarska sredstva se pretvaraju u valute zemalja čije akcije ili hartije od vrednosti kupujemo kroz investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice se svakodnevno prikazuje na sajtu fonda za koji smo se odlučili.

U momentu kada smo postali član fonda mi dobijamo lični nalog i pristupnu šifru. Tako možemo svakodnevno  i na veoma transparentan način  biti upoznati sa brojem i vrednošću investicionih jedinica koji posedujemo. Na stranici fonda za koji smo se odlučili možemo pogledati u koje je zemlje, industrije, valute, kompanije  fond ulagao da bi sprečio rizik poslovanja.

Vratimo se na primer. U našem slučaju (500 evra godišnje),  prva uplata mora biti veća od 250 evra, jer se prilikom prve uplate plaća celokupni iznos naknade za kupovinu investicionih jedinica (500 x 10 = 5000 / 5000 x 5% = 250).

Naknadne  uplate u celosti se pretvaraju  u investicione jedinice. Svaka sledeća uplata može biti u iznosu koji vama odgovara, važno je da za period od 10 godina ne uplatimo više nego što smo ugovorom planirali. 

U slučaju da uplatimo više, investicioni fond bi za tu razliku tražio da ponovo platimo proviziju za kupovinu investicionih jedinica. 

Ako iz nekih razloga privremeno sprečeni da uplaćujemo novac, ne snosimo nikakve sankcije. Nastavićemo kada se za to stvore uslovi.

U slučaju da nam je u nekom periodu potreban novac, i želimo da ga podignemo sa našeg računa, to je zakonski moguće u bilo kojem momentu trajanja ugovora. Jednostavnom procedurom  možemo tražiti da nam se isplati deo novca ili proda određeni broj investicionih jedinica.

Po prijemu  zahteva, investicioni fond u roku od 5 dana mora isplatiti traženi iznos novac na vaš račun.

Nakon isplate, vaš lični račun će biti umanjen za isplaćeni iznos ili za broj prodatih investicionih jedinica. 

Naknada za otkup investicionih jedinica u primeru koji smo vam ponudili ne postoji. Ako naknada za otkup postoji kod fonda za koji ste se odlučili, njena vrednost je jasno naznačena u prospektu fonda.

Primer prinosa otvorenog investicionog fonda

Česta pitanja

Oslobađanje od poreza na dobit kod fizičkih lica za investicione jedinice koje su bile neprekidno 10 godina u njihovom posedu.

Porez na dobit se plaća i iznosi 15%.

Iz imovine fonda plaća se:

  • naknada za upravljanje fondom,
  • troškovi kastodi banke,
  • eksterne revizije.

Član fonda plaća:

  • naknadu za kupovinu investicionih jedinica
  • naknada za otkup investicionih jedinica

U slučaju smrti člana fonda imovina člana podleže imovinskoj raspravi ako klijent nije testamentom odredio naslednika

Moguć je prenos iz fonda u fond.

Članovi fonda mogu biti sva pravna i fizička lica, kako domaća, tako i strana.

Maloletne osobe mogu da budu članovi fonda. Kod ugovaranja za maloletnu osobu potrebno je da ugovarač bude punoletan.

NAŠ PARTNER