Štednja kroz investiranje

Dobrovoljni penzioni fondovi

Šta sve treba da znate o dobrovoljnim penzionim fondovima

Zašto se odlučujemo za privatnu penziju

Klasični oblik penzije koji poznajemo osmišljen je davno, pre svega iz humanih razloga, sa ciljem isplate novčane nadoknade osobama koje više nisu radno sposobne. 

Prve penzije u Srbiji počinju da se isplaćuju početkom 19 veka. Ekonomisti su već tada uvideli da je penzije, finansijski gledajući, moguće isplaćivati sve do momenta kada na jednog penzionera postoje tri zaposlena radnika. 

Ovo zapažanje je realno, jer se ove naknade isplaćuju od doprinosa zaposlenih. U Srbiji je danas odnos između penzionera i zaposlenih 1 : 1.7  u korist zaposlenih.

Pored ovoga, postoji još mnogo razloga koji dovode u pitanje održivost penzija, što česte reforme penzionog sistema i potvrdjuju. Penzioni sistem nije problem samo naše države – ne, on postaje globalni problem. Održivost današnjeg penzionog sistema predstavlja sve veći izazov za finansijske stručnjake, a poverenje budućih korisnika sve je manje. Nije retko čuti izjavu: „Dok ja stignem do penzije, penzija više neće postojati!“ 

Pored nepoverenja, i sama vrednost penzija tera nas da razmislimo o privatnim penzijama. Ako nismo zadovoljni platama, da li je realno da budemo zadovoljni penzijom, koja je od plate manja i do 40%?

 

PRIMER

Osiguranici sa 30 godina staža i zaradom na nivou prosečne zarade u Srbiji za sve godine rada, mogu da očekuju penziju od 23.169 dinara, dok građani sa 40 godina staža iprosečnom platom od 65.000 dinara mogu da računaju na penziju od oko 41.000 dinara.

Troškovi života ne postaju manji onog momenta kada odemo u penziju. Da li je struja jeftinija penzionerima?

Ovo su neki od razloga što je sve veći broj onih koji se opredeljuju da sami sebi obezbede neki vid privatne penzije. Opštom liberalizacijom tržišta pojavile su se razne mogućnosti da se to i ostvari. Ovde želimo da ukažemo na neke od tih mogućnosti .

Šta su dobrovoljni penzioni fondovi

Dobrovoljni penzioni fondovi predstavljaju institucije prikupljanja i plasiranja novčanih sredstava u cilju povećanja njegove realne vrednosti. Dozvolu za rad fondova, kao i njihovu svakodnevnu kontrolu obavlja komisija za hartije od vrednosti, na čijem sajtu se može videti kada je  fond registrovan i da li uopšte ima dozvolu za rad. Najbolji način da se upoznate sa radom  fonda za koji ste zainteresovani je da pročitate njihov PROSPEKT.

Prospekt fonda predstavlja  zvaničan dokument u kojem se nalaze svi podaci koji bi trebali da vas interesuju (ko je portfolio menadžer, kastodi banka, kako se kretao rast investicionih jedinica, troškovi fonda, vrednost investicione jedinice, šta je investiciona jedinica, u šta ulažu novac…).

Prospekt je transparentan i nalazi se na sajtovima fondova. Napominjemo da je novac koji vi uplaćujete kada postanete član fonda odvojen od imovine društva koje je osnovalo fond, što bi, jednostavno rečeno, značilo da u slučaju propadanja fonda novac članova fonda ne ulazi u stečajnu masu, tj. ostaje vaš. 

Kao što smo već napomenuli, cilj stručnjaka zaposlenih u fondu je da povećaju realnu vrednost novca koji ste im poverili. To se postiže trgovanjem na berzi , tj. kupovinom dužničkih hartija od vrednosti, kao i kupovinom akcija poznatih kompanija. 

Većina penzionih fondova ima politiku balansiranog ulaganja, što bi grubo značilo da 80% sredstava ulažu u dužničke hartije od vrednosti, a 20% se ulaže u akcije poznatih kompanija.

Penziju kroz dobrovoljne penzione fondove moguće je ostvariti bez obzira na to da li imate ili nemate zasnovan radni odnos, što znači da ostvareni radni staž nije uslov za ostvarivanje penzije kroz dobrovoljne penzione fondove.

Pravo na privatnu penziju imate i ako ste ostvarili državnu penziju. Sami birate koliko i kada uplaćujete  u fond. Ako ste iz nekog razloga propustili da uplatite neku ratu ne snosite nikakve sankcije.

Naravno, od visine novčanih sredstava koje se nalaze na vašem računu direktno zavisi i iznos penzije koja će vam se isplaćivati kada se za to odlučite.

Privatnu penziju možete početi da dobijate od navršene 58. godine života. U slučaju da klijent nema nameru da započne dobijanje penzije u 58 godini, krajnja starosna granica za povlačenje sredstava iz privatnog penzionog fonda je  70. godina starosti klijenta. Izuzetno, pre ispunjenja starosne granice sredstva sa svog računa možete povući u slučaju trajne nesposobnosti za rad.

Zbog bolesti (čak i da je reč o teškim bolestima) nije moguće povući sredstva.

Ko i kako može postati član dobrovoljnog penzionog fonda

Član fonda može biti svako domaće i strano fizičko ili pravno lice. Starosna dob člana fonda nije ograničena. 

Jedno lice može biti član više fondova.

Doprinos za penzione fondove možete uplaćivati sami sebi, a možete ga uplaćivati i u ime drugih osoba, svoje dece, na primer.

Može se uplaćivati lično, a moguće je da to u vaše ime vrši poslodavac putem administrativne zabrane. Član dobrovoljnog penzijskog fonda postaje se potpisivanjem pristupnice fonda.

Svaki član fonda ima potpuno ista prava, bez obzira na iznos novca koji uplaćuje. Koliko će  iznositi privatna penzija direktno zavisi od akumulirane sume na računu korisnika, a to zavisi od uplaćenog iznosa, dužine, kao i od prinosa fonda odabranog fonda.

Naravno, što pre počenete sa uplatama, što duži period uplaćujete i što veći iznos, akumulirana sredstva – privatna penzija – će  biti veća.

Kako funkcioniše dobrovoljni penzioni fond?

Opredelili ste se za fond, odredili mesečnu sumu od, recimo, 2000 dinara. Period trajanja ugovora je 20 godina.

Nakon potpisivanja pristupnice i prve uplate, postajete član fonda. 

Za novac koji ste uplatili kupili ste određeni broj investicionih jedinica. Vrednost investicione jedinice utvrđuje se svakodnevno i predstavlja razliku između ukupne imovine fonda i ukupnog broja investicionih jedinica koje fond u tom momentu poseduje.

Radi lakšeg razumevanja, imovinu fonda predstavlja tržišna vrednost svih dužničkih hartija od vrednosti i akcija koje fond u datom momentu poseduje. U prospektu fonda takođe je jasno navedena procentualna vrednost naknade koju plaćate prilikom kupovine investicionih jedinica. Visina naknade se razlikuje, u zavisnosti od toga kojem fondu ste ukazali poverenje.

Recimo da taj procenat naknade u našem primeru iznosi 3%, dok je trenutna cena investicione jedinice 1.100 dinara. Za vaših uplaćenih 2000 dinara, a nakon odbijanja nadoknade za kupovinu akcija od 3% ( 2.000 – 60 = 1.940) vi kupujete investicione jedinice koje u tom momentu vrede, recimo, 1.100 dinara. Znači, vi postajete vlasnik 1,763 investicione jedinice.(1940/1100).

Ako bi vrednost investicionih jedinica u nekom momentu porasla na 1.700 din, vaših 1,763 jedinica vredele bi 2.997, iako su u momentu kupovine vredele 1.940 dinara.

Pošto smo već rekli da fond ulaže u hartije od vrednosti i akcije, njihova dividenda se pripisuje ukupnoj vrednosti fonda i srazmerno se deli na investicione jedinice koje fond u tom trenutku poseduje, što bi značilo da se vaš novac uvećava i kada miruje. Ovo uvećanje je veće nego kod kamata u poslovnim bankama. Naravno da ovde postoji i rizik ulaganja, ali se stručni tim zaposlenih u penzionom fondu  trudi da taj rizik kontroliše. Taj postupak se naziva diverzifikacija rizika.

 

PRIMER

Klijent iz našeg primera bi po proračunu kalikulatora jednog od fondova, nakon 20 godina mesečnog ulaganja od 2.000 din , narednih 20 godina mogao ostvariti privatnu penziju u iznosu od 9.900 dinara mesečno.

OVO JE VAŽNO!

Poreske olakšice
Uplate poslodavaca u dobrovoljni penzioni fond do 5.872,00 dinara po zaposlenom, oslobođene su poreza na zarade.

Akumulirana sredstva vezana za ostvarivanje dobrovoljne penzije ne smatraju se osnovom za ostvarivanje kapitalnog dobitka i ne oporezuje se.

Kome penzija nakon smrti klijenta?
U slučaju smrti člana fonda akumulirana sredstva koja je korisnik ostvario prenose se na zakonske naslednike ili osobu koju je klijent odredio kao naslednika.

Akumulirana sredstva čuvaju se na individualnom računu i ne dele se u slučaju razvoda ili za korist naplate bilo kakvog duga.

Jednokratna isplata je moguća, ali najviše do 30% od sume na računu, dok se ostala sredstva isplaćuju programiranom isplatom. 

Uvid u stanje na vašem računu je veoma jednostavno, šifrom koju dobijate kao član fonda.

Sredstva je moguće prenositi iz jednog fonda u drugi.